Kompjutersko programiranje: Budućnost je već ovde. Taman smo krenuli da istražujemo mogućnosti Codex-a, program koji sam po sebi nudi mnogo. Prirodni jezik se automatski prevodi u kod, moramo priznati da ovo postaje jako zanimljivo. Sigurno smo znatiželjni i priželjkujemo da uradimo svašta nešto. Ko želi da se upozna sa Codex-om može to učiniti preko GitHub-a.
Međutim mi nismo ovde zbog Codex-a, o Codex-u smo pisali na našim drugim portalima. Ovde smo zbog nečeg sasvim inovativnog.
Istraživači RIKEN-ovog Centra za nauku uspeli su da zapletu niz od tri kubita baziran na silicijumu( heterostruktura, silicijum/germanijum). Svaka silicijumska kvnatna tačka ima jedan negativno naelektrisan eletkron koji menja svoj spin zahvaljujući magnetu. Magnet služi kao polje koje razdvaja rezontante frekvencije (sada tri kubita) i omogućava im međusobno adresiranje.
I naravno sa velikom tačnošću predviđanja stanja u kom se kubit nalazi. Za one koji ne znaju, umesto da koriste bitove za izračunavanje i izvršavanje zadataka kao što to radi tipičan računar, kvantni računari koriste kvantne bitove ili kubite.
Kubiti rade samo u parovima i to isprepletani, ovo istraživanje pokazuje da se preplitanje (i računanje naravno) može podeliti između tri kubita. Samo kvantno računanje počiva na vrhu kubita, ovo bi bio kvantni ekvivalent savremenog tranzistora ali, uvek ima ali… Tipični predajnici imaju skučenu moć njihove vrednosti, njihova vrednost može biti ili 0 ili 1. Dok kubiti zauzimaju stanje superpozicije i mogu biti u oba stanja istovremeno. Eto zašto ovi računari garantuju minimalne greške.
Uređaj koji su istraživači u RIKEN- ovog centra stvorili koristio je tri vrlo male mrlje silicijuma koje se zovu kvantne tačke, a svaka od ovih tačaka može držati jedan elektron. Smer okretanja elektrona kodira kubit. Imajući to na umu, treba napomenuti da je “operacija” sa dva kubita dovoljna za obavljanje fundamentalnih logičkih proračuna. Ali sistem od tri kubita je minimalna jedinica za povećanje i primenu korekcije grešaka”.
Do sada su kvantni računarski sistemi radili kao isprepletani kubiti sa dva u paru, ovo im je omogućavalo da zajedno rade u rešavanju bilo kakvog složenog radnog opterećenja. Kako smo malo ćas naveli superpozicija kubita im dozvoljava da menjaju svoju vrednost, tako da kada se desi promena jednog kubita, promene se ponavljaju i u drugom.Tri kubita sada označavaju mogućnost pravljenja više računarskih pododseka.
Nakon uspešno zapletenih dva kubita, tim istraživača je predstavio treći kubit i uspeo je da predvidi njegovo stanje sa visokom verovatnoćom od 88%.
Ako do sada nismo shvatili poentu rada na internetu i važnost naše prisutnosti na njemu, sada je pravo vreme. Kako vreme odmiče sve je više jasno da se moderan rad bazira na internetu. Zamislite bilo koji posao van intenreta, tržište je na internetu, ljudi su na internetu, novac je odavno na mreži… Budućnost može da ponudi mnogo više no što je to nama poznato. Jedno nam je sada već jasno možemo samo da ubrzamo ovaj proces, zato što se više ništa usporiti. Vreme je za nešto možda sasvim inovativno.